Hipertenzija (visok krvni pritisak) je stanje u kome je krvni pritisak iznad 120/80 mmHg. Gornjipritisak(sistolni pritisak) zapravo je pritisak krvina zidove krvnih sudova u trenutkukada se srce kontrahuje, tj. pumpa krv, dok je donji pritisak (dijastolni pritisak) period kada se zid arterija opušta, a srce puni krvlju.
Krvni pritisak se najčešće postepeno povećava, pa bolesnik ne oseća simptome sve dok se ne pojavi neka od komplikacija hipertenzije kao što suinfarkt srca i infarkt mozga (moždani udar ili šlog). To je razlog zbog čega se hipertenzija naziva „tihim ubicom“. Nelečena ili loše regulisana hipertenzijamože da dovede do mnogih oboljenja srca. To su:disekcija aorte, koja može dovesti do aneurizme; hipertrofije (zadebljanja) leve komore srca i njenog uvećanja, poznate kao sportsko srce;
razvoj koronarne bolesti srca(angina pektoris), srčani udar (infarkt); moždani udar (infark mozga ili šlog).
U slučajevima kada krvni pritisak naglo poraste, a posebno kada postoje pridružene bolesti – ishod može biti fatalan. Zato je jako važno redovno kontrolisati krvni pritisak i stanje srca i krvnih sudova.
SIMPTOMI
Očigledni simptomi hipertenzije ne postoje, ali nekisimptomi mogu biti indirektno povezani sa visokim krvnim pritiskom, a to su:
- Jaka glavobolja
- „Pritisak“ u glavi
- Krvavljenje iz nosa
- Ubrzano i kratko disanje
- Uznemirenost
- Crvenilo lica
- Krvave tačkice u očima
- Zujanje u ušima
- Probadanje u grudima
- Umor
- Mučnina
- Povraćanje
- Ponekad grčevi ekstremiteta
FAKTORI RIZIKA
- Nasledni faktori: ako su vaši roditelji ili bliski rođaci imali hipertenziju, imaćete sklonost hipertenziji. Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak.
- Godine i pol: starenjem se povećava se rizik od hipertenzije. Krvni sudovi gube elastičnost zbog razvoja ateroskleroze. Nakon 45. godine povećava se rizik od hipertenzije kod oba pola. Nakon 65. godine žene su podložnijehipertenziji od muškaraca.
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Nepravilna ishrana: previše masne, slane, začinjene hrane, industrijski prerađene hrane
- Gojaznost: kada je procenat masnog tkiva, koji se meri na In Body vagi, veći od 20 % kod muškaraca, a 28 % kod žena
- Bolesti bubrega
- Bolesti endokrinog sistema: hiperaldosteronizam (povećano lučenje aldosterona, hormona nadbubrežne žlezde), feohromocitom (tumorsrži nadbubrežne žlezde koji luči velike količine adrenalina i noradrenalina) i hipertiteoza (pojačana funkcija štitaste žlezde)
- Trudnoća
- Lekovi: kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin, lekovi koji se koriste za ukapavanje u nos kod kijavice (Ephedrine, Levmetamfetamine, Naphazoline, Oxymetazoline, Phenylephrine, Phenylpropanolamine, Propylhexedrine, Pseudoephedrine, Synephrine, Tetrahydrozoline); neke droge; stimulansi (amfetamin) itd.
- Uzimanje većih količina alkohola
- Stres
- Pušenje (aktivno i pasivno)
DIJAGNOSTIKA
Ako je krvni pritisak veći od 140/90 mmHg 2-3 puta u tri različita vremenska termina, postavlja se dijagnoza hipertenzije.Lekaropšte prakse će vas u tom slučaju uputiti kod kardiologa, koji će vas pregledati,uraditi EKG i poslati na dalju dijagnostikuako proceni da je potrebno. To može biti:
LEČENJE
Promena životnog stila:
- Promena načina ishrane
- Izbegavanje alkohola: ograničite unos na dva pića ako ste muškog pola, a na jedno ako ste žena. Jedno piće znači: jedno pivo na dan, ili 150 ml vina, ili 45 ml žestokog pića.
- Prestanak pušenja
- Uvođenje redovne fizičke aktivnosti (preporučuje se umerena fizička aktivnost, kardio-trening, i to po 30 minuta najmanje 5 dana nedeljno)
- Održavanje normalne telesne težine: ukoliko je procenat masnog tkiva, koji se meri na In Body vagi, povećan, redukcija telesne težine može sniziti krvni pritisak ili prevenirati hipertenziju.
- Smanjenje stresa
MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA
- Diuretici (Diunorm, Indapres), lekovi koji izbacuju višak tečnosti i snižavaju krvni pritisak
- Kalcijum antagonisti (Norvasc, Nifelat, Cortiazem, Verapamil)
- ACE inhibitori (Enalapril, Zorkaptil, Prilazid, Triace itd), lekovi prvog izbora kod dijabetičara i bolesnika sa oslabljenom levom komorom srca.
- AT inhibitori (Lorista, Menartan, Diovan itd), koriste se kod osoba koje ne podnose ACE inhibitore zbog njihove nuspojave-kašlja,
- Beta-blokatori (Presolol, Prinorm, Byol, Nebilet), koriste se za lečenje hipertenzije, aritmija, srčane slabosti, angine pektoris...
Koji lekar vam treba?
