U savremenom svetu fenomen stresa je neizbežan. Stres se najčešće definiše kao negativan emocionalni i fiziološki proces koji se pojavljuje kada ljudi nastoje da se prilagode ili nose sa okolnostima koje prekidaju ili prete da će prekinuti njihovo svakodnevno funkcionisanje.
Ono što je važno istaći je da stres nije direktna posledica samog događaja, već procene događaja kao ugrožavajućeg kao i procene sopstvenih potencijala za reagovanje na njega. Da bi neki događaj doveo do stresa, mora da bude opažen kao ugrožavajući, bilo da nad njime nismo u stanju da vršimo kontrolu, ili nismo u stanju da novu situaciju rešimo bez ostataka tenzije.
Reakcije na stres mogu biti automatske ili mogu biti posledica svesnih napora koje osoba ulaže u pokušaju da sa njim izađe na kraj.
Fiziološke reakcije na stres su proizvod aktiviranja nervnog i endokrinog sistema. Nastanak pojedinih bolesti povezuje se sa direktnim uticajem stresa na određene fiziološke sisteme.
Stanje stresa slabi imunitet direktno, narušavajući psihofiziološku ravnotežu, ili putem različitih pratećih promena u ponašanju, kao što su poremećaj sna, ishrane, prekomerna konzumacija lekova, alkohola ili duvana, te na taj način povećava podložnost infekcijama ali i malignim oboljenjima. Ukoliko stres dugo traje i na taj način opterećuje biološki sistem, može dovesti i do anatomskih promena, što povećava rizik za nastanak oboljenja kao što je koronarno.
Najčešće psihološke reakcije na stres su:
- slabljenje koncentracije i pažnje;
- pojava ometajućih, repetitivnih misli, što dovodi do pada efikasnosti u različitim aktivnostima;
- strah, uzbuđenje, depresija, bes;
- poricanje koje vodi izbegavanju i povlačenju sa jedne strane, ili direktno usmeravanje na uzrok stresa i suočavanje sa njim, sa druge strane;
Psihološke reakcije na stres, ne mora nužno pratiti i fiziološka adaptacija.
Za doživljaj stresa nije neophodno neposredno prisustvo izazivača stresa, već je dovoljna i samo njegova anticipacija.
Kako se što uspešnije izboriti sa stresom?
U svakom slučaju trebalo bi prevladavanje stresa pre shvatiti kao proces, nego kao izdvojenu reakciju. U tome nam može pomoći visoko samopoštovanje, verovanje u mogućnost vladanja i kontrole nad spoljašnjim i unutrašnjim faktorima, sposobnost nalaženja smisla u ishodu stresne situacije, ma koliko se to činilo teško na prvi pogled. Potrebno je održati pozitivnu sliku o sebi, uprkos ometajućim faktorima. Takođe je važno održati adekvatne relacije sa drugim ljudima. Veoma je bitno istaći značaj socijalne podrške, za koju se smatra da najbolje štiti od stresa, pa samim tim i umanjuje mogućnost nastanka bolesti. Socijalna podrška ne samo da neutrališe štetne uticaje stresa, već predstavlje i dodatne izvore energije i snage. Suština socijalne podrške ogleda se, ne samo u samom prisustvu drugih ljudi, već u doživljaju da neko brine za nas, da nas poštuje i voli.
