Ergometrijski stres eho test

ŠTA JE ERGOMETRIJSKI STRES EHO TEST?

Ergometrijski stres ehokardiografski test (u daljem tekstu stres EHO test) je neinvazivna dijagnostička metoda za otkrivanje koronarne bolesti. U odnosu na klasičan ergometrijski test, odnosno test opterećenja, pri kojem se prate samo promene na EKG-u,stres EHO test daje verodostojniju dijagnozu, budući se da se njime sve vreme testa direktno prati srčani rad, odnosno kontraktilnost.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI  STRES EHO TEST?

Stres EHO test se radi u sledećim slučajevima:

• Radi razjašnjenja uzroka bola u grudima
• Kada je nalaz standardnog testa fizičkim opterećenjem nejasan
• Kod bolesnika sa blokom leve grane Hisovog snopa kod kojih se sumnja na koronarnu bolest
• Kod bolesnika nakon preležanog infarkta srca
• Kod bolesnika posle bajpas operacije (CABG) ili ugradnje stenta (PTCA)
• Kod procene efekata prepisane terapije
• Kod profesionalnih sportista.
• U drugim specijalnim slučajevima, prema indikaciji ordinirajućeg kardiologa

KAKO SE IZVODI EHOKARDIOGRAFSKI STRES EHO TEST?

Pacijentu se najpre uradi  i snimi ultrazvuk srca u miru, takođe se izmeri i krvni pritisak. Potom se UZ srca radi tokom fizičkog opterećenja , odnosno dok pacijent “vozi” ležeći bicikl, pri čemu se sve vreme snima i EKG. Obično se počinje sa snimanjem UZ srca kada se srčana frekvenca pacijenta približava tzv.  submaksmialnom nivou.  Krvni pritisak se meri na svaki minut tokom testa i u periodu odmora nakon testa (obično do 5. minuta odmora).

Najčešće pacijent ‚‚vozi” bicikl 5-10 minuta, ili dok se ne umori. dobije tegobe, odnosno dok lekar koji vodi test ne saopšti pacijentu  da prestane sa okretanjem pedala. Neophodno je da se puls podigne do submaksimalnog nivoa, koji se određuje na osnovu posebne formule.  Za vreme testa je neophodno održavati broj obrtaja pedala na nivou od oko 60/min (obično je to oko 55-65/min).  Ono što je najvažnije na testu, to je da se sagleda da li postoji poremećaj kontraktilnosti (pokretljivosti) srčanog mišića. U slučaju ishemije dolazi do oslabljenje pokretljivosti u lošije ishranjenom delu srčanog mišića I za takav se test kaže da je “pozitivan”. Ako je nalaz normalan, test se označava kao “negativan”.  Faza oporavka nakon testa, u slučaju da nema komplikacija, najčešće traje 5 minuta, ali se može produžiti prema odluci lekara.

POTENCIJALNI RIZICI EHOKARDIOGRAFSKOG STRES EHO TESTA

Za vreme ehokardiografskog stres eho testa mogu da se jave:

• Bol u grudima
• Izuzetno visok krvni pritisak
• Nepravilan rad srca (aritmija)
• Otežano disanje
• Vrtoglavica i nesvestica
• Mučnina
• Osećaj izuzetne iscrpljenosti
• Anginozni napad.

U retkim slučajevima može da dođe i do infarkta.

PRIPREMA ZA EHOKARDIOGRAFSKI STRES EHO TEST:

• Pacijent bi trebalo da ponese donji deo trenerke (il šorts) i patike.
• Sabetuje se da  pacijent nema obilniji obrok najmanje 3 sata pre testa.
• Dijabetičari bi trebalo da uzmu svoju redovnu terapiju (npr. Gluformin, Tefor, Glukofage), a ako su na insulinu, da smanje dozu za 2-4 jedinice.
• Kardiološki bolesnici na terapiji beta blokatorima ne  bi trebalo da ih uzimaju  lek barem 48 sati pre testa. Među ove lekove spadaju:
• Karvedilol – Dilatrend, Karvileks, Milenol, Coryol
• Metoprolol – Presolol, Metoprolol XL, Corvitol, Bloxasoc, Implicor
• Bisoprolol – Concor, Tensec, Biprez, Byol, Bisprol, Lybrol, Sobycor, Prestilol, Lodoz
• Nebivolol – Nebilet, Nevotens, Barios, Binevol, Nebigal, Nebitol
• Atenolol – Prinorm, Panapres 
• Propranolol 
• Sotalol – Darob Mite.
• Veče pred test i na dan testa ne bi trebalo uzimati ni lekove iz grupe vazodiletatora kao što su: Nitroglicerin, Dicloran, Lentonitrat, Difutrat, Cornilat, Monizol, Monosan, Isocard, Lopion, Molicor.
• Nije poželjno da žene rade ovaj test za vreme menstrualnog ciklusa.

OPORAVAK NAKON EHOKARDIOGRAFSKOG STRES EHO TESTA

Kada se test završi, potrebno je da se pacijent odmori najmanje 20 minuta i da za to vreme bude u ambulanti.  Potrebno je da prijavi medicinskom osoblju pojavu bilo kakvih tegoba koje se jave u tom periodu.